Kupovina polovnih guma može da bude dobra ušteda, ali samo kada znate šta zapravo kupujete. Duboka šara jeste važna, ali sama ne govori dovoljno o bezbednosti gume. Pneumatik može imati dosta gazećeg sloja, a istovremeno biti star, neravnomerno potrošen, oštećen sa unutrašnje strane ili loše popravljan.
Za prvi pregled nije Vam potreban poseban alat osim jednostavnog merača dubine šare. Za nekoliko minuta možete proveriti dimenziju, DOT oznaku, način trošenja, stanje bokova i eventualne popravke. Ako nešto izgleda sumnjivo, pregled vulkanizera pre montaže mnogo je bolja opcija od procene na oko.
Počnite od dimenzije i dubine šare
Prvo pogledajte oznaku na boku gume. Ako, na primer, piše 205/55 R16 91V, svaki deo oznake ima svoje značenje.
Prvi broj označava širinu pneumatika, drugi odnos visine boka prema širini, R radijalnu konstrukciju, 16 prečnik felne, dok 91 i V predstavljaju indeks nosivosti i brzine.
Nije dovoljno da guma samo može fizički da stane na felnu. Dimenzija i odgovarajući indeksi treba da odgovaraju specifikaciji proizvođača Vašeg automobila.
Kod kupovine para važno je i da dve gume međusobno odgovaraju. Važeći propisi u Srbiji zahtevaju da pneumatici na istoj osovini odgovaraju prema ključnim karakteristikama kao što su dimenzija, konstrukcija, nosivost i tip.
Nakon toga izmerite šaru.
Kod putničkih automobila dubina gazećeg sloja ne sme biti ispod fabričkog TWI pokazatelja, odnosno 1,6 mm ako takva oznaka ne postoji. Kod zimskih pneumatika koji se koriste kao zimska oprema minimalna dubina je 4 mm.
Ipak, zakonski minimum nije dobar cilj kada kupujete polovnu gumu.
Ako zimska guma trenutno ima 4,5 mm, ona jeste iznad propisane granice, ali Vam ostaje veoma malo prostora do trenutka kada više neće ispunjavati uslov za zimsku upotrebu.
Šaru merite na nekoliko mesta. Ako je spolja 6 mm, a sa unutrašnje strane 3,5 mm, guma je značajno neravnomerno potrošena i tih „6 mm šare“ više ne predstavljaju realnu sliku njenog stanja.
DOT i način trošenja često kažu više od same šare
View this post on Instagram
Na bočnoj strani pronađite DOT oznaku. Poslednje četiri cifre pokazuju nedelju i godinu proizvodnje.
Oznaka 2423, na primer, znači da je pneumatik proizveden u 24. nedelji 2023. godine.
Kod polovnih guma ovaj podatak je posebno važan jer ne znate u kakvim uslovima je pneumatik proveo prethodne godine. Guma stari i kada automobil malo prelazi. Visoka temperatura, sunce, ozon i loši uslovi skladištenja mogu ubrzati promene materijala.
NHTSA upozorava da stariji pneumatici imaju veći rizik od otkaza i navodi da pojedini proizvođači vozila i guma preporučuju zamenu nakon šest do deset godina, bez obzira na količinu preostale šare.
Zbog toga guma stara osam ili devet godina sa 7 mm šare nije automatski bolja kupovina od nekoliko godina mlađeg pneumatika sa nešto manjom, ali ravnomerno potrošenom šarom.
Pogledajte zatim način trošenja.
Ako je jedna ivica znatno više potrošena, prethodno vozilo je možda imalo problem sa geometrijom trapa. Izraženije trošenje sredine može ukazivati na dugotrajnu vožnju sa previsokim pritiskom, dok jače potrošene obe ivice mogu biti posledica preniskog pritiska.
Talasasta površina, lokalna udubljenja ili neobičan oblik gazećeg sloja takođe zaslužuju dodatnu proveru.
Kod kompleta od četiri gume uporedite svaku. Velika razlika u DOT-u ili dubini šare može značiti da komplet nije zajedno korišćen, iako se tako prodaje.
Posebno proverite bokove i tragove prethodnih popravki
Bočni zid je jedan od delova gume na kojem ne treba praviti kompromis.
Pogledajte spoljnu i, kada je moguće, unutrašnju stranu. Tražite ispupčenja, dublje posekotine, pukotine, deformacije i mesta na kojima se vide unutrašnji slojevi pneumatika.
Ispupčenje, odnosno „balon“, nije kozmetički problem. Ono može biti znak unutrašnjeg oštećenja konstrukcije nakon jačeg udara u rupu ili ivičnjak.
Srpski propisi zahtevaju da pneumatici nemaju oštećenja koja značajno utiču na njihovu funkcionalnost i bezbednost.
Kod demontirane polovne gume obavezno pogledajte unutrašnjost. Tamo se mnogo lakše uočavaju prethodne popravke i tragovi oštećenja koji spolja mogu ostati skriveni.
Jedna stručno popravljena mala punkcija na odgovarajućem delu gazećeg sloja ne znači automatski da guma nije za upotrebu. Mnogo je važnije gde se oštećenje nalazilo i kako je popravljeno.
Popravke boka i ramena pneumatika treba posmatrati znatno opreznije. Stručne smernice za popravku pneumatika popravljivu zonu ograničavaju prvenstveno na odgovarajući deo gazeće površine, uz obavezan pregled unutrašnje strane gume.
Ako ne možete da utvrdite šta je tačno rađeno na gumi, nemojte prihvatati objašnjenje „to je samo malo krpljeno“ kao dovoljno.
Posle kupovine proverite kako se guma ponaša na automobilu
Dobar vizuelni pregled je tek prvi korak.
Posle kupovine gume treba pravilno montirati i balansirati, a pritisak podesiti prema vrednosti koju je propisao proizvođač automobila. Ne prema broju koji slučajno piše na kompresoru, niti prema maksimalnom pritisku označenom na samoj gumi.
Tokom prvih vožnji obratite pažnju na vibracije volana, povlačenje vozila u stranu i gubitak pritiska.
Ako se problem pojavi odmah posle montaže, vratite se kod vulkanizera. Uzrok može biti balansiranje, felna, sam pneumatik ili geometrija trapa.
Kod polovnih guma posebno ima smisla proveriti pritisak ponovo nakon nekoliko dana. Ako jedna guma primetno gubi vazduh, treba proveriti ventil, naleganje na felnu i eventualno postojeće oštećenje.
Najvažnije je da polovnu gumu ne procenjujete prema jednoj karakteristici. Dobar pneumatik treba da ima odgovarajuću dimenziju, dovoljno i ravnomerno preostale šare, prihvatljivu starost i neoštećenu konstrukciju.
Ako bilo koji od tih elemenata izaziva ozbiljnu sumnju, ni veoma niska cena ne čini gumu dobrom kupovinom.